Bona fides – Конзумеризам и Црква

 

У тридесетом издању емсије Bona fides Миљан Танић чита чланак „Утицај потрошачког друштва на црквену свест савремених хришћана“ презвитера др Оливера Суботића, управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке.

Bona fides – Сарајевски препис најстаријег српског Закона

 

У овом издању магазина о друштвеним наукама доносимо тонски запис представљања фототипског издања „Сарајевског преписа Законоправила Светог Саве из 14. вијека”, које су приредили проф. др Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић. О књизи су говорили проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Станка Стјепановић, а присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Bona fides – Чудесан пут Јеванђелистара кнеза Мирослава

 

У овом издању говоримо о томе како је сачуван најстарији српски ћирилични рукопис.

Јеванђеље потиче из друге половине 12. века и један је од најлепших словенских рукописа, украшен са 296 минијатура. Књига је 2005. године уврштена на Унескову листу покретних културних добара од универзалног значаја за човечанство – Памћење света. У току свог дугог „живота“, од 800 година, „Мирослављево јеванђеље“ доживело је необичну судбину и путовало чудним путевима.>

Bona fides – Оптимално право – утопија или реалност?

 

Да ли је оптимално, најбоље могуће, право реалност или се ради о недостижном идеалу? Како позитивисти а како религиозни правници гледају на проблем оптималног права? Која је улога правне социологије у овим питањима?

Одговоре на нека од ових питања потражите у овој емисији.

Bona fides – Пекићеви контракти

 

borislav-pekicПред Вама је 25. издање магазина о друштвеним наукама Bona fides. Овим термином римски правници означавали су оно што се сматрало часним, поштеним и учињеним у доброј вјери.

У књижевном опусу Борислава Пекића, по многима првог пера српске књижевности, с времена на вријеме бљесне какав риједак и драгоцјен увид о праву. У овој емисији бавимо се Пекићевом приповијести „егалос Масторас и његово дјело“ и правним мотивом у њој.

Bona fides – Млади и друштвене мреже

 

Otac_Milos_VesinУ овом издању магазина о друштвеним наукама говоримо о друштвеним мрежама

Протојереј-ставрофор др Милош Весин је у Коларчевој задужбини у Београду одржао предавање „На „друштвеним“ мрежама нас има. А на молитвама?“. Данас се суочавамо са великом променом свести, посебно деце и младих, а родитељи морају да предају деци дисциплину, закључио је предавач.

Bona fides – Закони, умјетност и култура српског царства

 

Тим поводом – годишњице овог величанственог правног споменика, који је усвојен на празник Вазнесења Господњег (који је и давне 1349. пао на исти датум као и 2015.) говоримо о законима, умјетности и култури српског царства.

Bona fides – Рехабилитација ђенерала Михаиловића

 

Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ту одлуку, сходно Закону о рехабилитацији, не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Разлоге за рехабилитацију износи академик Коста Чавошки, у емисији можете чути и бесједу Митрополита Амфилохија на ту тему, бројне реакције на ову одлуку и још много тога.

Bona fides – Ποлитикологија религије

 

До недавно је владало мишљење да је маргинално мjесто религије у политичком животу секуларног друштва не само оправдано већ и једино могуће. Скорашњи повратак Цркава и верских заједница у јавну, политичку сферу, за многе неочекиван, представља нарочиту тему савремених социолошких и политиколошких истраживања. Какав је њихов утицај на политички живот савремених друштава? Како религије могу допринети повратку посрнулог потрошачког друштва на изворне вредности човековог достојанства? О томе говоре проф. др Мирољуб Јевтић и др Миша Ђурковић.

Bona fides – Уџбеник за лоше момке на власти

 

Прошло је пет вјекова од када је велики фирентински мислилац, историчар, дипломата, теоретичар и практичар политике, писац војних стратегија, Николо Макијавели написао своје најпознатије дјело Владалац – Il principe на италијанском. Ова књижица од неколико стотина страница је написана 1513. in volgare како су називане прве фазе настајања италијанског језика који је управо рођен у Фиренци, прије свега књижевним дјелима славног Дантеа. Првобитни наслов Макијавелијевог најпознатијег дијела (De Principatibus) и поднаслови 26 поглавља су написи на латинском.